Град Ваљево: „Отимање“ делова суседних парцела

Da li je ovo propisano rastojanje susednih objekata

Moji objekti potkopani do podne ploce odjednom nema kampada

У вези објављеног текста под насловом „Град Ваљево: Боље отети него платити штету“, у ком сам навео да градска управа града Ваљева до данас није огласила ништавим решења на основу којих су израђени пројекти зграде који обухватају делове суседне парцеле у мом приватном власништву, нити вратио те пројекте на измену, а грађевинска инспекција не поступа ни по захтевима ни по свом записнику са терена, у наставку додајем да је у току поступак легализације зграде и да прети реална опасност да се моја „отета“ очевина, поклони инвеститору зграде а моја парцела „затвори“ и значајно умањи за сваку будућу градњу мојих наследника.

Овако се отимају делови суседних парцела: Зграда на углу улица Мајора Илића и Радничке у Ваљеву, почела је да се гради на основу главног пројекта који је обухватао део суседне парцеле која је у мом приватном власништву а који је оверило и службено лице ове градске управе, без иаквог мог знања и сагласности. Грађевинска инспекција је утврдила на терену, да су по том главном пројекту и изведени грађевински радови на мојој парцели, подбетонирањем мојих објеката неармираним бетоном, који се и данас осипа. Ови грађевински радови на мојој парцели су приказани и у пројекту изведене зграде, што значи да би легализацијом, која је у току, ови делови моје парцеле прешли противправно у својину власника суседне парцеле и зграде, коме је тај део моје парцеле потребан и за ојачање темељне плоче, дренажу темеља због подземних гаража а и за редовно одржавање зграде. И поред бројних обраћања градској управи да се уколне са пројеката зграде делови који обухватају моју парцелу и достављених доказа да су темељи зграде спојени са мојим подбетонираним објектима, као и да је на пројектима зграде приказан и њен бочни зид  (иза регулационе линије Р8) на мојој парцели, ова управа и даље „ћути“ и сматра да је то ствар судског поступка, иако су сва правна средства у њеним рукама.

Spojeni temelji zgrade i mojih objekata

Инвеститора зграде сам у више дописа, одмах обавестио да се противим радовима које је извео на мојој парцели и позвао да санира објекте напукле на конструктивним и преградним зидовима од пода до плафона, јер се улази у зимски период, а како се не би отварале веће пукотине и веровао му на реч да ће када “изађе из земље са радовима“ сву штету надокнадити. Уместо тога, стигла ми је тужба у којој је тражио да конституише службеност на мојој парцели како би завршио зграду. У вези појаве „нове“ међне линије између ових суседних парцела сумњам да је, поређењем документације, међна линија „померена“ баш колико је зграда бочним зидом пројектована иза регулационе линије на мојој парцели, те се више не поклапа са међним каменом који је постао „фактичка међа“. Грешка или намера, остаје да видимо, јер на промену нисам пристао. Мој тотално уништен пословни и помоћни објекат више није подобан за употребу, те не могу да легализујем ни надстрешницу од 17м2, док за 2044м2 зграде изграђене на парцели површине 456м2 нема препрека да се легализује.

И поред стручне помоћи адвоката и поднетих свих правних средстава које прописује наш правни поредак, до сада ниједна служба није донела одлуку којом се штити приватна својина генерацијама у породичном власништву.

Овај текст, као и претходни, истовремено су и апел надлежним органима да стану на пут "отимању" делова парцела и заштите нас, обичне грађане од лица која, без нашег знања "поклањају" нашу приватну својину трећим лицима.

                                            Раденко Ћирић